Још један одговор секташу-Јеховином свједоку-О Крсту

Још један одговор секташу-Јеховином свједоку-О Крсту

Поштовани господине Н., баш као што сте започели ово писаније са надом да ћете ме обратити на пут којим ви идете,а то је пут ваше секте,тако ја нећу ово дописивање прекинути док не изнесем неке своје мисли и да покушам да вам укажем на то да сте у заблуди да требате да се вратите на пут Спасења у окриље Христа Господа!
Познато је да секташки менталитет такав да када понестане аргумената за одбрану једне тезе пребацује се тема на другу. Ја Вас замољавам да ријешавамо проблеме чињеница које сте изнијели један по један. Ваша дужност,а и моја је да истину ставимо у први план и да буде циљ дјеловања.
Желим да вам у овом обраћању пишем о вашој заблуди у вези Крста. Ви ако будете имали неке јасне чињенице које ће да побију моје тврдње,изволите напишите,али немојте као до сада оним системом "рекла казала".

Мр.Александар Саутер који је објективно истраживао Библију тврди да је грчки израз σταυρός у преводу крст. . (vidi:σταυρός, a cross (crux) strictly the tranversebeam (patibulum), which was placed at the top of the vertical part, thus forming a capital T. It was this transverse beam that was carried by the criminal: the crucifixion of Jesus.-A POCKET LEXICON TO THE GREEK NEW TESTAMENT by Alexander Souter, M.A., Oxford, The Clarendon Press, 1920).

Терминологија новога завјета је разноврсна,али нам она помаже да правилније схватамо Писмо. Јасно се види у јевандјељима када евангелиста говори стуб а када крст. Једноставно за стуб и за крст не користи се исти израз. Ово нам јасно показују сљедећи стихови: "Онога који победи учинићу стубом (стилон) у Храму Бога Свога ..." (Отк. 3:12) Пишући ученику Тимотеју апостол Павле метафорично указује да је Христово Братство, Дом Божији стуб (стилос) и тврђава Истине." (1 Тим. 3:15) Јакова, Петра и Јована апостол Павле назива стубовима (стилои) Заједнице." (Гал. 2:9). Дакле, новозаветни речник је јасан у својим формулацијама: када се употребљава 'ставрос' увијек се та ријеч користи са значењем 'крст' (крст од стуба и попречне греде), а када се презентује ријеч 'стилос' поставља се увијек у значењу 'стуб' ('штап' је стилиари).
Тако што се овога тиче видимо да евангелисти не овозавјетни писци не користе исти израз за стуб и за крст на коме је распет Исус Господ.

Добро познато и очигледно је и то да су хришћани који су говорили грчки преводили латински израз за крст - цруx, са σταυρός (стаурос) и ξύλον (ксилон). И на основу латинских превода грчких текстова тако се јасно види да је у апостолско вријеме σταυρός представљао crux, израз за крст (хебр.: k'лаб, или: k'лоб).

Против оних који говоре да Исус није разапет на крст говоре сами библијски текстови на које се позивају.

Пошто су Исуса разапели под притиском јудејске нахушкане масе, Римљани су му на крсту, на једној дашчици написали у подругљивом тону и Његову 'кривицу'. Матеј, извјештава:

"И ставише му више г л а в е Његову кривицу написану: ово је Исус, краљ јудејски." (27:37)

У хебрејском: וַיָּשִׂימוּ דְבַר אַשְׁמָתוֹ בִּכְתֹבֶת מֵעַל לְרֹאשׁוֹ זֶה הוּא יֵשׁוּעַ מֶלֶ הַיְּהוּדִים׃


У грчком: "Και επεθηκαν επανω της ΚΕΦΑΛΗΣ αυθου την αιτιαν αυτου γεγραμμενην: ουτος εστιν Ιησους ο βασιλευς των Ιουδαιων.

У латинском: "Et inposuerunt SUPER CAPUT eius causam ipsius scriptam hic est Iesus rex Iudaeorum."

И у импровизованом преводу 'Нови свет' приређеном од стране бруклинске 'курије' тзв. Јеховиних свједока: "Изнад његове главе ставили су написану оптужбу против њега: 'Ово је Исус, краљ Јевреја'."

Дакле, свугде налазимо да је натпис са Исусовом 'кривицом' стајао изнад Његове главе. Да је Исус разапет на стубу, његове шаке би се налазиле изнад његове главе, а тек изнад шака, изнад руку могла би да дође дашчица са 'кривицом'. Међутим текст не каже да је дашчица стављена изнад Исусових руку, већ изнад Исусове главе. И то јасно указује да су Исусове руке биле у страну размакнуте, односно прибијене на попријечни дио крста (патибулум). Само на тај начин је дашчица могла да дође тик изнад главе.

Археолошки налази обилато свједоче да је крст од почетка пратио хришћанство. Приказе крстова налазимо и у катакомбама. Чувен је прахришћански, назаренски симбол крста и рибе. Погледајмо и један подругљив римски графит из И вијека, уз који стоји натпис "Алеxаменос моли свога Бога", где се исмијава неки хришћанин и Христос на крсту. Све то свједочи о дубокој мржњи синова таме против Христа Господа,али и о томе шта су древни хришћани поштовали.

У Новозаветно вријеме разапињање је био начин на који су римске власти извршавале смртну казну, па тако је и Христ на тај начин био погубљен, о чему сведоче еванђеља а и историја. Сам начин разапињања осуђеника се разликовао од провинције до провинције. Дакле, Римљани нису имали нека строга или прописана правила у вези тога. У историјским списима тог времена, могу се наћи описи о чак четири начина разапињана, тј. четири облика "инструмента" за разапињање осуђеника (имена су дата на латинском).

1. "Crux Simplex", у облику слова (I), дакле "стуб".

2. "Crux Decussata, у облику слова (X).

3. "Crux Commissa", у облику слова (Т).

4. ''Crux Immissa'', или познат као "латински крст", био је у облику (†) крста. Ово је највјероватније био облик инструмента на којем је Исус Христ разапет, и то због следећих чињеница:
а) Изнад Његове главе је била окачена табла са натписом, како читамо у Матеју 27:37: "И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски." Ово је могло бити учињено само ако је Христ био разапет на облику (И) или (†), али стуб (I) отпада због следећег аргумента.

б) У еванђељу по Јовану читамо, како апостол Тома реагује слушајући вијест о Христовом ускрснућу: "Стога му други ученици рекоше: видели смо Господа. Но он им рече: ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у рану од клинова, и не ставим своју руку у његова ребра - нећу поверовати." (Јован 20:25) Дакле, Тома говори о клиновима, који су Христу учинили ране на рукама - он користи множину за клинове, што значи да их је било више од једног. Из овог се може закључити да је Христу кроз сваку руку био пробијен један клин, што не би био случај да је разапет на стубу, јер би онда био употребљен само један. Ово сами Јеховини Свједоци и признају кроз своје илустрације распећа.
Према томе, у тексту се помињу клинови (των ηλων) а не клин (του ηλου). Да је Исус објешен прибијањем на стуб онда би му шаке изнад главе биле пробијене једним јаким клином. Но Тома помиње 'клинове'. А 'клинове' на рукама можемо имати само ако је један клин пробио једну шаку, а други клин другу шаку посебно, дакле ако је Господ разапет са раширеним рукама. И то јасно разоткрива бесмислице 'Јеховиних свједока' да је Исус разапет, објешен на 'стубу'. Наравно, они су овдје у своме лаичком преводу наштимовали да се ради о 'једном клину', не осврћући се шта кажу грчки новозавјетни манускрипти.

Волио бих да размијена мишљења буде у облику чињеница,а не наметнутих вјеровања.

Са поштовањем и надом у обраћење, Бранислав Секулић!