ЧОВЈЕК – ДУША ЖИВА

ЧОВЈЕК – ДУША ЖИВА

Тема,која заокупљује размишљања вјерника,а у последње вријеме нарочито,јесте тема загробног живота и (без)смртности душе. Одлучио са да овде представим неке своје спознаје и размишљања на ову тему. Не очекујем да ово буде неки завидан научни рад или оно што ће да заврши расправе на ову тему,али очекујем да ће неке мисли које будем овде изнио бити добре основе и смијернице ка правом ријешењу ове проблематике.

Схватање загробног живота, (како код старих Израиљаца тако и) код нас данас,представља једну од најкомпликованијих и најтајанственијих тема из домена (старозавјетне) данашње теологије. Тежина ове теме се огледа нарочито у егзистенцијалном смислу садржаја кјоје носи и подразумјева. Потешкоће у разумјевању ове проблематике доноси и мијешање разних култоролошко-епохалних схватања појма „душа“  које данас доживљава свој историјски епилог. За правилно разумјевање овог проблема било би добро да се ослонимо на Библијско текст раног Израиља и њихово схватање „душе“.

Ријеч „душа“ једна је од најтежих и у Библији и у хришћанској књижевности. Велики проблем настаје када је дошло до превода Библије на грчки. Јеврејски израз за душу НЕФЕШ Септуагинта преводи са грчким изразом ПСИХИ . Нефеш није синоним изразу психи.

И сазда господ Бог човјека од праха земљиног,

дунувши му у нос дах животни

и поста човјек жива душа  (нефеш). Пост.2.7

Овде се не каже да је Бог дао душу човјеку него да човјек постаде „душа жива“ (живи нефеш). Душом се (у Библијском смислу) назива  живи човјек. Преводом на грчки и замјеном израза нефеш изразом психи долази до тога да се скоро аутоматски  ријеч душа схвата у погрешном смислу (најчешће платонском). Вјерује се да у човјеку постоји нешто невидљиво,недодирљиво и нематеријално и да када човјек умре то излази из њега и одлази некуда.

Погрешно је схватање да је душа нешто што је дато човјеку и да је то „дио“ човјека који је бесмртан. Највећа лаж која прати човјека још од пада у првородни гријех јесте та да неће умријети. Змија је рекла Еви: „Нећете ви умријети“ Пост.3.4.  И та сатанска лаж видимо и данас пријети човјеку и његовој егзистенцији. Бог је у човека дунуо „дух животни“ и тај дух је начин на који се живот пројављује у човеку.

Човјеков организам 99% састављен од четири  хемијска елемента ( водоник,

 кисеоник, угљеник и азот) остало заузимају остали елементи. Када ово сагледамо видимо да је човјеково тијело заиста прах земаљски. Прах и постајемо послије смрти. Сахрањујемо (сохрањујемо,сохранити-чувати) наша тијела за други долазак Христов и свеопште васкрсење. „И врати се прах у земљу како је и био, а дух се врати Богу који га је дао“ Пропов.12.7.

„Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио“ Проп.9,5. Човек спава све до Страшног суда и Другог доласка Христовог,али иако је то за живе један одређени период,за умрлог је то тренутак,баш као што се и многима живима многи преспавани сати учине као трен. „И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни“.Дан.12.2

Само Господ даје живот и једино он може да нам врати тај дух који је нашом смрћу и вратио се Даваоцу-Богу.